Nazad
Prošle nedelje sam pisala o navikama kada je u pitanju čitanje informacija na etiketi. Danas ću više pažnje posvetiti etiketama hemijskih proizvoda.
Pisala sam više puta o tome kako je bezbednosni list (BTL) detaljan dokument. Sadrži sve informacije o nekom hemijskom proizvodu: od hemijskog sastava do uputstava za prvu pomoć.
Tako detaljne informacije namenjene su industrijskim i profesionalnim korisnicima za upoznavanje sa osobinama hemikalije i planiranje industrijskih procesa.
Ali ko čita BTL u trenutku kada dođe do nezgode?
Niko. U tom trenutku čitate etiketu. Ona je kratka, jasna i dostupna na proizvodu.
Zato propisi definišu da etiketa mora da sadrži sve informacije koje su korisniku neophodne za bezbednu upotrebu: naziv proizvoda i dobavljača, piktograme opasnosti, reč upozorenja, H i P oznake, te podatke o prvoj pomoći i postupanju u slučaju nesreće. Jezik etikete mora biti jezik tržišta na koje se proizvod stavlja.
Svrha etikete je da čak i osoba koja nikada ranije nije koristila taj proizvod za nekoliko sekundi razume o kakvom se proizvodu radi. I tu dolazimo do bitne razlike: profesionalnih i opštih korisnika.
Profesionalni korisnici hemikalija poput radnika u industrijskim pogonima, laboratorijama i drugim profesionalnim okruženjima su obučeni za rad sa hemikalijama. Na raspolaganju im je lična zaštitna oprema, poznaju propise i imaju pristup BTL, ali nisu imuni na greške.
I oni koriste etiketu svakodnevno. Kada profesionalac uzima hemikaliju sa police, on ne čita BTL ponovo. Oslanja se na etiketu jer mu ona govori:
- da li je uzeo dobar proizvod,
- da li mu je potrebna zaštitna oprema,
- da li se proizvod sme mešati s drugim sredstvima,
- kako pravilno odložiti otpad i slično.
Greška na etiketi, poput pogrešne H oznake ili propuštenog uputstva za skladištenje, može za profesionalnog korisnika imati ozbiljne zdravstvene posledice. Čak i ako se radi o iskusnom radniku koji „sve to zna napamet".
Sasvim je drugačija situacija sa opštim korisnicima. To su potrošači koji kupuju hemikalije u prodavnicama ili online i najčešće nemaju posebno obrazovanje o primeni hemikalija.
Opšti korisnici ne znaju šta znači H314 ili zašto je piktogram sa uzvičnikom važan. Možda ne čitaju uputstva, a možda ih i ne razumeju. Sve to povećava rizik od nepravilne upotrebe.
Zato za hemikalije namenjene opštoj upotrebi propisi definišu oštrija pravila. Prvo, postoje klase opasnosti ili vrste hemikalija koje su zabranjene ili ograničene u opštoj upotrebi (npr. metanol u sredstvima za vetrobranska stakla).
Na etiketama proizvoda za opštu upotrebu uobičajeno se navodi i uputstvo za upotrebu. Za razliku od profesionalnih korisnika, opšti korisnik nema drugi izvor informacija, sve mora biti na etiketi.
Pored standardnih elemenata obeležavanja, određeni proizvodi moraju imati i sigurnosni čep i taktilno upozorenje na opasnost.
Ako se bavite proizvodnjom ili uvozom hemikalija, postavite sebi već danas ova tri pitanja:
- Da li vaša etiketa sadrži sve obavezni elementi prema propisima koji važe na tržištu na kojem prodajete hemikalije?
- Da li je etiketa prilagođena vrsti korisnika?
- Da li su BTL i etiketa međusobno usklađeni?
I ne treba zaboraviti moć navike: ako buduće korisnike proizvoda od malih nogu učimo važnosti čitanja etikete, to će postati navika. A to je posebno važno za bezbednost opštih korisnika hemikalija.
Etiketa nije formalnost. Ona je prvi i često jedini vid komunikacije između vašeg proizvoda i osobe koja ga koristi. Ta komunikacija mora biti jasna, tačna i nedvosmislena.
Ako niste sigurni da li je vaša etiketa ispravna, pišite mi na nina.pajovic@bens-consulting.eu.
nina.pajovic@bens-consulting.eu
