Koje specifičnosti važe kod prometa hemikalija između entiteta u Bosni i Hercegovini?

Prošle nedelje sam pisala o različitim propisima koji važe u različitim delovima Bosne i Hercegovine i kakve to posledice ima na poslovanje na zajedničkom tržištu. Danas ću pisati o najčešćem problemu iz prakse: onom koji nastaje kada se promet hemikalija dešava između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Evo konkretnog primera: Prodavac hemikalija ima sedište u Federaciji Bosne i Hercegovine, a kupac je u Republici Srpskoj.

Tu nastaju dileme: „Da li se ova kupovina smatra uvozom? Da li nam je potrebna neka dozvola? Koji propisi važe?" Odgovor nije jednostavan, ali potražićemo ga zajedno.

Prvo pitanje je i najznačajnije: da li se kupovina hemikalije iz Federacije BiH smatra uvozom.

U načelu, odgovor je ne. Promet između entiteta nije uvoz u pravom smislu: roba ne prelazi državnu granicu i ne podliježe carinskim procedurama koje važe za uvoz iz inostranstva.

Međutim, prema Zakonu o hemikalijama koji je na snazi u Republici Srpskoj, uvozom se smatra „fizički unos na teritoriju Republike (Srpske)“. To znači da se kupovina hemikalija iz Federacije BiH smatra uvozom, pri čemu kupac iz Republike Srpske postaje uvoznik.

Već znamo da obaveze koje propisuje Zakon o hemikalijama leže na uvozniku, odnosno prvom u lancu snabdevanja u Republici Srpskoj. To su prvenstveno upis u Registar proizvođača i uvoznika hemikalija i upis hemikalija u Inventar hemikalija.

Prema navedenom, hemikalija koja dolazi iz Federacije BiH mora biti tretirana na isti način kao hemikalija koja dolazi iz uvoza. Na nju se primenjuju propisi o hemikalijama, a pre ulaska na teritoriju Republike Srpske mora biti upisana u Inventar hemikalija.

To je moguće učiniti na dva načina:

•          da to uradi prodavac iz Federacije BiH posredstvom poslovne jedinice u Republici Srpskoj, ako je ima, ili
•          da to uradi kupac u Republici Srpskoj.

Ko će to stvarno uraditi, pitanje je dogovora. Prodavac iz Federacije BiH može to obaviti putem poslovne jedinice u Republici Srpskoj, i osloboditi kupca administrativnih postupaka. To može uraditi i kupac u Republici Srpskoj koji postaje nosilac registracije i obaveze godišnjeg izveštavanja. Troškove međusobno dogovaraju.

Pogledajmo sada drugi primer: kompanija iz Republike Srpske isporučuje hemikalije kupcu u Federaciji BiH. U ovom slučaju kupac u Federaciji BiH se smatra uvoznikom.

Kao i u Republici Srpskoj, prema Zakonu o hemikalijama, uvozom se takođe smatra fizički unos hemikalije na teritoriju Federacije BiH. To znači da kupac iz Federacije BiH mora primeniti propise koji važe u tom entitetu, i pribaviti propisane dozvole.

Kako su i dalje u primeni propisi o otrovima, potrebno je utvrditi da li se hemikalija smatra otrovom, odnosno da li proizvod sadrži supstance sa Lista otrova koji se mogu stavljati u promet u Federaciji Bosne i Hercegovine. Ako je to slučaj, potrebno je obezbediti dozvolu za promet otrova čak i kada ta hemikalija dolazi od uvoznika čije je sedište u Republici Srpskoj.

Bez obzira na smer kretanja hemikalije, uvek je potrebno dokumentaciju koja prati hemikaliju prilagoditi zahtevima ciljnog tržišta. A tu prvenstveno mislimo na bezbednosni list (BL) i etiketu.

Možda sada na međuentitetski promet gledate drugačije. Zato pre nego što pošaljete prvu pošiljku hemikalija kupcu u drugom entitetu, proverite koji propisi se primenjuju. Nije dovoljno da su ispunjeni svi zahtevi koji važe u entitetu u kojem je vaše sedište.

Ako ste kupac, morate proveriti koje obaveze se primenjuju u vašem entitetu:

•            u Republici Srpskoj: pitajte prodavca iz Federacije BiH da li je već upisao hemikaliju u Inventar. Ako nije i ne planira da to obavi, to će biti vaša obaveza. Ili ćete morati promeniti dobavljača.
•            u Federaciji BiH: proverite da li se hemikalija koju kupujete smatra otrovom. Ako da, potrebno je pribaviti dozvolu za promet otrova. To treba da uradite vi ili vaš prodavac iz Republike Srpske preko svoje poslovne jedinice u Federaciji BiH.

Iz današnjeg teksta možete zaključiti da unutrašnji promet u Bosni i Hercegovini nije oslobođen obaveza. Ako niste sigurni koje propise treba primeniti, pišite mi na nina.pajovic@bens-consulting.eu.