BIH: Moj proizvod sadrži supstancu sa liste ograničenja – šta da radim?

Kada pišem o propisima o hemikalijama, često spomenem Listu ograničenja i zabrana.

Međutim, u poslednje vreme sam imala nekoliko upita o tome šta propisana ograničenja i zabrane praktično znače za proizvođače, uvoznike ili korisnike hemikalija. 

Da li to znači da je supstanca sa liste potpuno zabranjena? Da li se još uvek može koristiti? Koje obaveze proizilaze iz ograničenja ili zabrane? 

Danas ćemo pogledati šta zapravo znači kada se neka supstanca nalazi na Listi ograničenja i zabrana. I zašto je važno da proverite da li se hemikalije koje koristite nalaze na ovoj listi.  

Lista ograničenja i zabrana u obliku u kojem je mi poznajemo definisana je u Aneksu XVII REACH regulativa Evropske unije. U Bosni i Hercegovini ova lista utvrđena je u Republici Srpskoj u Prilogu 1 Pravilnik o ograničenjima i zabranama hemikalija. Predviđeno je donošenje identičnog pravilnika i u Federaciji Bosne i Hercegovine. 

Na ovu listu uvrštene su supstance koje mogu predstavljati neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zato su definisani zabranjeni, odnosno dozvoljeni načini upotrebe hemikalije. Propisani su i posebni uslovi za proizvodnju, stavljanje na tržište i upotrebu supstanci, kao i smješa i proizvoda koji ih sadrže. 

To što se neka supstanca nalazi na Listi ograničenja i zabrana ne znači automatski da ne sme da se koristi. „Ograničenje“ i „zabrana“ nisu isto. U nekim slučajevima supstanca je potpuno zabranjena za određene namene. U drugim slučajevima njena upotreba je dozvoljena, ali samo pod tačno definisanim uslovima. A ograničenja je mnogo više nego zabrana. 

Na primer, ograničenje može biti sledeće: 

Jedan od skorijih primera su diizocijanati. Njihova upotreba nije potpuno zabranjena, ali je ograničena na profesionalne i industrijske korisnike koji su prošli odgovarajuću obuku.  

Slično tome, za CMR supstance (karcinogene, mutagene ili reproduktivno toksične supstance) propisana su ograničenja za proizvode namenjene opštoj upotrebi.  

Imamo i primer metanol: ograničena je njegova upotreba u proizvodima za pranje vetrobranskih stakala namenjenim opštoj upotrebi. Maksimalno dozvoljena koncentracija je 0,6%. 

Prema navedenim primerima, određene hemikalije mogu da se koriste u industriji pod kontrolisanim uslovima, ali ne smeju biti dostupne široj javnosti. Ili se ne smeju naći u tačno određenim proizvodima, dok za ostale ograničenje ne važi. 

Kada je neka supstanca uvrštena na Listu ograničenja i zabrana, prva obaveza kompanije je da proveri da li se ograničenje odnosi na njen konkretan proizvod i namenu. Ovo je veoma važno jer se ograničenja često ne odnose na supstancu u potpunosti, već na: 

Zbog toga nije dovoljno samo proveriti da li se supstanca nalazi na listi. Potrebno je detaljno analizirati uslove ograničenja. A u tu svrhu je potrebno proveriti sastav proizvoda, koncentraciju supstanci, namenu proizvoda, kategoriju korisnika i slično. 

Lista ograničenja i zabrana često se ažurira: nove supstance ili primene konstantno se dodaju na listu u Evropskoj uniji. Izmene naših propisa dešavaju se sa zakašnjenjem, ali možemo biti sigurni da će ono što je regulisano u EU u određenom momentu važiti i kod nas. 

Prilikom definisanja novih ograničenja i zabrana propisuju se prelazni rokovi koji treba da omoguće privredi da se prilagodi novim uslovima. Zbog toga je kontinuirano praćenje propisa veoma važno za sve koji proizvode, uvoze ili koriste hemikalije. 

Važno je razumeti da cilj ograničenja nije zabrana poslovanja, već smanjenje rizika i bezbednija upotreba hemikalija. I sve više se radi na zameni opasnih supstanci bezbednijim alternativama. Imajte to u vidu kada planirate nove proizvode ili procese. 

Ako niste sigurni da li se propisana ograničenja odnose na hemikalije koje koristite, javite mi se na nina.pajovic@bens-consulting.eu.