BIH: Da li su proizvodi koje koristite bezbedni?

U današnje vreme na tržištu možete pronaći veliki broj različitih proizvoda koji su proizvedeni u različitim delovima sveta. Pitate li se koliko su oni zapravo bezbedni?

Za neke proizvode propisani su detaljni zahtevi u pogledu kvaliteta i bezbednosti koji se proveravaju pre stavljanja na tržište (npr. lekovi). Međutim, za većinu proizvoda propisuju se opšti zahtevi za bezbednost ili definišu standardi sa kojima određeni proizvodi moraju biti usklađeni. Za bezbednost takvih proizvoda odgovorni su proizvođači ili distributeri.

Kako bi se osigurala bezbednost proizvoda koji su u prometu, odnosno njihova usklađenost sa propisanim zahtevima, neophodna je kontrola na samom tržištu.

Ukoliko se utvrde nesaglasnosti zbog kojih proizvod nije bezbedan, proizvođaču ili distributeru nalažu se određene mere kako opasni proizvodi ne bi stigli do korisnika.

U Evropskoj uniji je još 2005. godine uspostavljen sistem obaveštavanja o nebezbednim proizvodima na tržištu – RAPEX (The Rapid Alert System for Non-Food Products). Danas ovaj sistem funkcioniše pod nazivom Safety Gate. Njime su obuhvaćeni potrošački proizvodi (npr. igračke, elektronska oprema, motorna vozila, kozmetički proizvodi), ali i proizvodi namenjeni za profesionalnu upotrebu.

Lekovi i medicinska sredstva nisu obuhvaćeni ovim sistemom, dok sličan sistem postoji za prehrambene proizvode – RASFF (the Rapid Alert System for Food and Feed).

Zemlje članice Evropske unije svakodnevno dostavljaju upozorenja u Safety Gate sistem. Ona sadrže informacije o vrsti proizvoda koji je prepoznat kao opasan, opis rizika kao i mere koje su preduzete. Ova upozorenja prate nadležni organi drugih zemalja koji mogu da preduzmu odgovarajuće mere ako pronađu prijavljeni proizvod na svom tržištu.

Kakve veze sve ovo ima sa hemikalijama? Među različitim vrstama rizika koji se prijavljuju, kao što su opekotine, strujni udar, rizik po životnu sredinu, mikrobiološki rizik i slično, nalazi se i hemijski rizik.

Često se na tržištu nađu proizvodi koji sadrže hemikalije čija je upotreba u tim proizvodima zabranjena ili ograničena propisima o hemikalijama. Navešću samo neke primere:

• nakit koji sadrži nedozvoljenu koncentraciju kadmijuma – nije u skladu sa REACH uredbom,
• lepak koji sadrži nedozvoljenu količinu hloroforma – nije u skladu sa REACH uredbom,
• sredstvo za čišćenje koje je izrazito kiselo (pH < 1) i korozivno, a nije na odgovarajući način obeleženo i upakovano – nije u skladu sa CLP uredbom,
• sredstvo za dezinfekciju ruku koje ne sadrži dovoljnu količinu aktivne supstance (npr. etanola) da bi posedovalo efikasno biocidno dejstvo – nije u skladu sa Uredbom o biocidnim proizvodima.

Svake godine više od 2000 različitih opasnih proizvoda bude prijavljeno kroz Safety Gate. Evropska komisija objavljuje sedmične izveštaje o najnovijim upozorenjima koji su javno dostupni. Možete ih pogledati ovde, ili se prijaviti na prijem sedmičnih izveštaja putem elektronske pošte.

Izveštaje možete pretraživati prema kategoriji proizvoda (npr. hemijski ili kozmetički proizvodi), državi koja je dostavila obaveštenje, zemlji porekla proizvoda, vrsti rizika, vrsti upozorenja i tipu korisnika proizvoda. Na ovaj način svaki potrošač, pa čak i onaj van Evropske unije, može da se informiše o proizvodima za koje je utvrđeno da nisu bezbedni.

U Bosni i Hercegovini nadzor nad tržištem sprovodi Agencija za nadzor nad tržištem BiH. Na svojoj internet stranici redovno objavljuju izveštaje o nebezbednim proizvodima pronađenim na tržištu BiH. Navodi se sličan nivo informacija kao u EU, ali bez mogućnosti pretrage po željenim kriterijumima.

Da li ste se vi nekada susreli sa nebezbednim proizvodima?

Autor izvorne slike: Pixabay