BIH: Neke hemikalije su kao Rim – večne

Sigurno ste se do sada susreli sa terminom „večite hemikalije“. U poslednje vreme se o njima mnogo govori i piše. Danas ću pisati o njima iz ugla propisa o hemikalijama.

Ali pre toga, pogledajmo šta su zapravo „večite hemikalije“.

Pod večitim hemikalijama uglavnom podrazumevamo perfluoralkilne i polifluoralkilne supstance (PFAS). Radi se o hiljadama sintetičkih hemikalija koje su zbog rasprostranjene upotrebe veoma prisutne i u prirodi.

Dobre osobine ovih hemikalija dovele su do njihove česte upotrebe: u automobilskoj industriji, tekstilnim proizvodima, materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom, građevinskim proizvodima, elektronici, posuđu, penama za gašenje požara itd. Otporne su na toplotu, onemogućavaju lepljenje i odbijaju masnoću. Te su osobine važne kod npr. vodootpornih materijala ili posuđa za kuvanje na koje se hrana ne lepi.

Međutim, ove hemikalije su specifične zbog toga što su u njima ugljenik i fluor toliko snažno vezani da je njihova razgradnja skoro nemoguća. To je ono što ih čini „večnim“.

Zato kažemo da su perzistentne – postojane, čak više od svih drugih sintetičkih hemikalija. Zato se njihova količina u životnoj sredini s vremenom uvećava zbog čega su im ljudi i životinje sve više izloženi.

A da zlo bude veće, većina hemikalija iz ove grupe je veoma mobilna i lako se prenosi kroz životnu sredinu. Pri tome mogu da pređu velike udaljenosti u odnosu na izvor ispuštanja pa ih srećemo i tamo gde nikada nisu korišćene.

Nalazimo ih u podzemnim vodama, površinskim vodama i zemljištu, zbog čega je očekivano njihovo prisustvo u vodi za piće i hrani.

Za neke PFAS je poznato da se akumuliraju u ljudima, životinjama i biljkama, te dovode do toksičnih efekata. Smatraju se toksičnim po reprodukciju, štetnim za plod, karcinogenim, ali su i endokrini disruptori (narušavaju rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem).

Da sumiramo: PFAS hemikalije su toksične, ali i perzistentne, bioakumulativne i mobilne. To su PB(M)T osobine koje ih svrstavaju u posebno zabrinjavajuće supstance. A znamo da su takve hemikalije posebno regulisane.

Prva regulisana hemikalija iz ove grupe bila je PFOS – perfluoroktan sulfonska kiselina i njeni derivati. Ova hemikalija uvrštena je u Stokholmsku konvenciju o perzistentnim (dugotrajnim) organskim zagađivačima još 2009. godine. To je praćeno uvrštavanjem ove hemikalije na listu ograničenih i zabranjenih hemikalija u Evropskoj uniji (REACH uredba).

Nakon toga, ograničenje je propisano za još jednu hemikaliju – PFOA, odnosno perfluorooktansku kiselinu, uključujući i njene soli. I ova hemikalija je uvrštena na Stokholmsku konvenciju ali i na listu zabrana i ograničenja u Evropskoj uniji.

Ovi procesi ispraćeni su i u propisima o hemikalijama u Bosni i Hercegovini.

U Republici Srpskoj PFOS i PFOA regulisani su Pravilnikom o ograničenjima i zabranama hemikalija.

Propisan je maksimalan sadržaj PFOS u supstancama, smešama i proizvodima. Proizvodi koji sadrže PFOS, a nalazili su se na tržištu pre oktobra 2010. godine, mogu da se koriste do kraja njihovog životnog ciklusa.

Od juna 2022. godine zabranjeno je stavljanje PFOA kao supstance na tržište, dok se ova supstanca i dalje može naći u smešama ili proizvodima, ali u određenoj maksimalnoj koncentraciji. Ovo ograničenje važi i za supstance slične PFOA.

Kao i za druge hemikalije, i ovde postoje izuzeci ili prelazni rokovi za punu primenu ograničenja i zabrane.

U Federaciji Bosne i Hercegovine trenutno su regulisana samo PFOS jedinjenja i to Odlukom o zabrani odnosno ograničenju uvoza, proizvodnje, prometa i upotrebe određenih opasnih industrijskih hemikalija u Federaciji Bosne i Hercegovine. Dalji razvoj propisa o hemikalijama Federacije Bosne i Hercegovine dovešće do ograničenja i drugih PFAS supstanci.

Brze zamene ograničenih supstanci sličnim supstancama iz PFAS grupe dovele su do proširenja zabrana i na druge supstance. Trenutno su u Evropskoj uniji, ali i globalno aktuelna razmatranja zabrane cele PFAS grupe – nekoliko hiljada različitih supstanci.

U Bosni i Hercegovini smo navikli da kasnimo u procesima koji su važni za zaštitu zdravlja i životne sredine. U slučaju „večitih hemikalija“ imamo osnovu pa se nadam da ćemo priključak uhvatiti na vreme.

Ipak, gorak ukus ostaje. „Večite hemikalije“ su svuda oko nas, ali i u nama, i ne idu nigde ni onog trenutka kada zabranimo njihovu dalju proizvodnju, promet i upotrebu. Ali od nečega treba početi.

Ako vas interesuje više detalja o ovim ili drugim ograničenim ili zabranjenim hemikalijama, pišite mi na nina.pajovic@bens-consulting.eu.

Autor izvorne slike Mikhail Nilov on Pexels