BIH: Kako vas ambalaža može zavarati u svakodnevnom potrošačkom iskustvu?

Svakodnevno koristimo veliki broj proizvoda: prehrambenih, kozmetičkih, hemijskih, tekstilnih, elektronskih itd. Proizvođači pokušavaju pronaći najbolji način da njihov proizvod bude uočljiviji od drugih. Nekada je to agresivan marketing, a nekada atraktivna ambalaža ili dizajn. Sve ređe se prepušta proizvodima da govore sami za sebe – svojim kvalitetom.

Ipak, za neke proizvode postoje pravila koja sprečavaju da se proizvodima pripišu svojstva koja nemaju (npr. efikasnost u lečenju nekog zdravstvenog stanja) ili da se prikriju svojstva koja imaju (npr. iritativna svojstva deterdženta za sudove).

Veoma je važno da se prilikom predstavljanja proizvoda potrošači ne dovedu u zabludu u pogledu namene proizvoda (oglašavanjem, ambalažom i sl.). A to se može desiti i nenamerno. Na primer, bezazlenim prikazom grafika voća na proizvodu namenjenom za negu tela. Ili oblikovanjem kuglica za kupanje u formu slasnog kolača.

Čak i kada je na proizvodu jasno istaknuta njegova namena – npr. deterdžent za pranje sudova, potrošač može zbog sličnog pakovanja i dizajna da zameni ovaj proizvod sa nekim drugim (npr. bezalkoholnim pićem). A to može dovesti do povreda.

Pogledaćemo propise koji regulišu ovo pitanje.

Propisi o hemikalijama definišu jasna pravila za označavanje opasnih svojstava, o čemu sam već mnogo puta pisala. Takođe, definisano je da svako oglašavanje opasne hemikalije mora da ukaže na odgovarajuću klasu opasnosti. Isto se odnosi i na oglašavanje u internet trgovini.

U Republici Srpskoj, Pravilnik o klasifikaciji, označavanju i pakovanju definiše da se na etiketi ili ambalaži opasne hemikalije ne mogu navesti izjave kao što su „nije toksično“, „nije štetno“ ili „ekološko“.

Takođe, propisano je da ambalaža koja sadrži opasnu hemikaliju namenjenu za opštu upotrebu (npr. deterdžent za sudove) ne sme imati:

• oblik ili dizajn koji mogu privući pažnju dece ili dovesti potrošače u zabludu,
• sličan način prikazivanja ili dizajn koji se koristi za hranu, hranu za životinje, lekove, medicinska sredstva ili kozmetičke proizvode koji bi doveo potrošače u zabludu.

Slično je i sa propisima o biocidima. Pravilnik o specifičnim zahtevima koji se odnose na klasifikaciju, pakovanje, označavanje i reklamiranje biocida definiše: „biocid se pakuje na način kojim se izbegava svaka mogućnost dovođenja u zabludu korisnika biocida u smislu zamene sa pakovanjem hrane za ljude, hrane za životinje i pićem“.

Kada su u pitanju deterdženti, propisi su još precizniji. Pravilnikom o deterdžentima definisano je: „Na pakovanju tečnih proizvoda ne upotrebljavaju se grafički prikazi hrane koji bi mogli dovesti potrošača u zabludu o nameni i načinu upotrebe proizvoda.“

Očekuje se da će usvajanjem dodatnih propisa ista pravila važiti i u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Čak i kada je proizvod adekvatno upakovan i označen, problem možemo napraviti i sami: npr. presipanjem sredstva za čišćenje u ambalažu bezalkoholnog napitka. Da li ste to nekada uradili? Ili ste čitali o takvim slučajevima u novinama?

Pogledajmo još i pravila koja važe za predmete opšte upotrebe.

Zakonom o predmetima opšte upotrebe Republike Srpske zabranjeno je:

• reklamiranje predmeta opšte upotrebe na način koji bi potrošače mogao dovesti u zabludu u pogledu sastava, svojstva i namene,
• pripisivanje i reklamiranje lekovitog svojstva predmetu opšte upotrebe.

Dodatno, Pravilnik o bezbednosti predmeta široke potrošnje definiše da prilikom označavanja i reklamiranja kozmetičkog proizvoda ne može da se koristi tekst, slika ili simbol kojima se proizvodu pripisuju obeležja ili funkcije koje on nema.

Ako dizajnirate etiketu ili ambalažu za neku hemikaliju ili sličan proizvod, obratite pažnju na ova pravila. Njihovo nepoštovanje može dovesti do označavanja proizvoda kao nebezbednog i njegovog povlačenja sa tržišta.

Kakva su vaša iskustva? Pišite mi na nina.pajovic@bens-consulting.eu.