Da li je tačno da imena supstanci koja se koriste u bezbednosnom listu moraju biti na službenom jeziku države članica EU?

To je pitanje na koje odgovaram svakodnevno.

Logika da svi danas govorimo engleski jezik i da su nazivi supstanci međunarodno poznatiji na engleskom jeziku nije tačna.

To je, između ostalog, jedna od najčešćih grešaka koje su inspektori pronašli prilikom inspekcijskog nadzora.

Pogledajmo sada šta zakon kaže i šta je ispravno.

Prema članu 31. Uredbe REACH, bezbednosni list (BL) napisan je na službenom jeziku države članice u kojoj se supstanca ili smeša stavlja na tržište.

Zakon o hemikalijama RS kaže sledeće:

Član 20.

Snabdevač je dužan da dostavi bezbednosni list (safety data sheet) kada stavlja u promet opasnu hemikaliju, hemikaliju koja sadrži supstance identifikovane kao perzistentne - bioakumulativne - toksične (u daljem tekstu: PBT) ili veoma perzistentne - veoma bioakumulativne (u daljem tekstu: vPvB) i druge hemikalije koje imaju svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja bez naknade, na srpskom jeziku u štampanoj ili elektronskoj formi. Izvoznik hemikalije iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi bezbednosni list uvozniku, a ako je to moguće bezbednosni list treba da bude na jeziku zemlje u koju se izvozi.

To znači da supstanca u svom bezbednosnom listu (poglavlje tri) takođe morate prevesti na službeni jezik države  u kojoj se proizvod ili hemikalija stavlja u promet.

Stoga, ako proizvod prodajete u Srbiji, vaš BL mora biti u potpunosti dostupan na srpskom jeziku.

Bez ovog naizgled beznačajnog detalja, vaš BL nije ispravan.

Kao i uvek u životu, male stvari odlučuju o uspehu ili neuspehu. Ako nemate vremena i energije za takve sitnice, možda je vreme da nas kontaktirate.