Američki i evropski bezbednosni listovi se razlikuju – šta onda?

Načelno važi da su sve informacije, bez obzira na poreklo bezbednosnog lista, navedene u dokumentu u skladu sa zakonodavstvom.

Oblik, odnosno način na koji su te informacije navedene može da se razlikuje s obzirom na geografsko poreklo.

Drugim rečima, to znači da je struktura bezbednosnog lista tačno propisana i poznata. Na primer, u Evropi oblik bezbednosnog lista određuje Uredba REACH 1907/2006, u Srbiji je to Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista (Sl. Glas. Br. 100/11), a u Americi 2012 OSHA Hazard Communication Standard (29 CFR 910.1200).

Redosled, nazivi i numerisanje poglavlja i podpoglavlja koji moraju da se upotrebe u bezbednosnom listu, definisani su zakonom.

Do razlike može da dođe i u sadržaju, jer u Americi važe drugačiji kriterijumi za klasifikaciju hemikalije od evropskih.

Zašto je to važno?

Često u ruke dobijemo američki bezbednosni list koji se po obliku i sadržaju razlikuje od evropskog.

Naručilac to primećuje kada u ruke dobije evropski bezbednosni list (čija je osnova dostavljeni originalni američki bezbednosni list). 

Nakon toga dolazi objašnjavanje zašto se naš izrađeni bezbednosni list u poglavlju 2. razlikuje od američkog.

Šta bi bilo ako bismo originalni američki bezbednosni list jednostavno preveli?

Ukoliko bismo uzeli u obzir američki bezbednosni list i jednostavno ga preveli, time bismo kršili evropsko zakonodavstvo.

Zato je poznavanje evropskog i lokalnog zakonodavstva od izuzetnog značaja ako želite neometano da poslujete.