Moj proizvod sadrži supstancu sa liste ograničenja – šta da radim?

Kada pišem o propisima o hemikalijama, često spomenem Listu ograničenja i zabrana.

Međutim, u zadnje vrijeme sam imala nekoliko upita o tome šta propisana ograničenja i zabrane praktično znače za proizvođače, uvoznike ili korisnike hemikalija. 

Da li to znači da je supstanca sa liste potpuno zabranjena? Da li se još uvijek može koristiti? Koje obaveze proizilaze iz ograničenja ili zabrane? 

Danas ćemo pogledati šta zapravo znači kada se neka supstanca nalazi na Listi ograničenja i zabrana. I zašto je važno da provjerite da li se hemikalije koje koristite nalaze na ovoj listi.  

Lista ograničenja i zabrana u obliku u kojem je mi poznajemo definisana je u Aneksu XVII REACH uredbe Evropske unije. U Bosni i Hercegovini ova lista utvrđena je u Republici Srpskoj u Prilogu 1 Pravilnika o ograničenjima i zabranama hemikalija. Predviđeno je donošenje identičnog pravilnika i u Federaciji Bosne i Hercegovine. 

Na ovu listu uvrštene su supstance koje mogu predstavljati neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zato su definisani zabranjeni, odnosno dozvoljeni načini upotrebe hemikalije. Propisani su i posebni uslovi za proizvodnju, stavljanje na tržište i upotrebu supstanci, kao i smješa i proizvoda koji ih sadrže. 

To što se neka supstanca nalazi na Listi ograničenja i zabrana ne znači automatski da ne smije da se koristi. „Ograničenje“ i „zabrana“ nisu isto. U nekim slučajevima supstanca je potpuno zabranjena za određene namjene. U drugim slučajevima njena upotreba je dozvoljena, ali samo pod tačno definisanim uslovima. A ograničenja je mnogo više nego zabrana. 

Na primjer, ograničenje može biti sljedeće: 

Jedan od skorijih primjera su diizocijanati. Njihova upotreba nije potpuno zabranjena, ali je ograničena na profesionalne i industrijske korisnike koji su prošli odgovarajuću obuku.  

Slično tome, za CMR supstance (karcinogene, mutagene ili reproduktivno toksične supstance) propisana su ograničenja za proizvode namijenjene opštoj upotrebi.  

Imamo i primjer metanola: ograničena je njegova upotreba u proizvodima za pranje vjetrobranskih stakala namijenjenim opštoj upotrebi. Maksimalno dozvoljena koncentracija je 0,6%. 

Prema navedenim primjerima, određene hemikalije mogu da se koriste u industriji pod kontrolisanim uslovima, ali ne smiju biti dostupne široj javnosti. Ili se ne smiju naći u tačno određenim proizvodima, dok za ostale ograničenje ne važi. 

Kada je neka supstanca uvrštena na Listu ograničenja i zabrana, prva obaveza kompanije je da provjeri da li se ograničenje odnosi na njen konkretan proizvod i namjenu. Ovo je veoma važno jer se ograničenja često ne odnose na supstancu u potpunosti, već na: 

Zbog toga nije dovoljno samo provjeriti da li se supstanca nalazi na listi. Potrebno je detaljno analizirati uslove ograničenja. A u tu svrhu je potrebno provjeriti sastav proizvoda, koncentraciju supstanci, namjenu proizvoda, kategoriju korisnika i slično. 

Lista ograničenja i zabrana često se ažurira: nove supstance ili primjene konstantno se dodaju na listu u Evropskoj uniji. Izmjena naših propisa dešava se sa zakašnjenjem, ali možemo biti sigurni da će ono što je regulisano u EU u određenom momentu važiti i kod nas. 

Prilikom definisanja novih ograničenja i zabrana propisuju se prelazni rokovi koji treba da omoguće privredi da se prilagodi novim uslovima. Zbog toga je kontinuirano praćenje propisa veoma važno za sve koji proizvode, uvoze ili koriste hemikalije. 

Važno je razumjeti da cilj ograničenja nije zabrana poslovanja, već smanjenje rizika i bezbjednija upotreba hemikalija. I sve više se radi na zamjeni opasnih supstanci bezbjednijim alternativama. Imajte to u vidu kada planirate nove proizvode ili procese. 

Ako niste sigurni da li se propisana ograničenja odnose na hemikalije koje koristite, javite mi se na nina.pajovic@bens-consulting.eu.